Паганизам и ренесанса у мом крају

Пише: Дамјан Павлица

paljenje badnjaka

Причао ми Лепи како су прошле године за бадње вече палили логорску ватру у паркићу у сред насеља. Било ми жао што сам пропустио такав провод, па му рекох да ме ове године обавезно позове. Наравно, заборавио је, али ја сам се ипак појавио.

Ово ми је било прво паљење бадњака у животу. Нисам неки фан црквених светковина, али ово је чист паганизам! Шестог увече око десет, у паркићу нас тридесетак палимо храстове гране, у казану се кува љута ракија, буксне лете. То су драгоцени моменти племенског живота. Бог те пит’о колико је стар овај обичај.

Право је задовољство палити логорску ватру у сред насеља, и штета што не можемо сваки дан то да радимо (није да нисмо, али долази милиција). Иначе, моје насеље никада није имало цркву, тако да су народни обичаји овде прилично неспутани. Недавно је почела изградња прве цркве у Реснику. Када се тај процес приведе крају, паљење храста ће се обављати у кругу цркве, попови ће обавезно бити присутни, а наш народни паганизам ће добити квази-хришћанску иконографију.

Драго ми је да сам ухватио дух исконских паганских прослава. Срећан Божић пријатељи!

Advertisements

Ostavi komentar

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s