Дамјан Павлица, онанист и гузичар

damjan-blato

Откад пискарам по интернету критиковали су ме разни лелемуди али нико боље него Рајко Васић. Он ме је највише раскринкао. Његов текст преносим у целости.

На неком београдском сморталу појавио се текст Поглед из Србије: Зашто волим Босну а Аваз, потеци, пожури, нашао аутора и начино са аутором разговор.

Аутор је публициста и музичар. СТЈ. Извјесни Дамјан Павлица.

Слушам сељане у Дебељацима, понад Бањалуке, чуче, пред продавницом, и пију Јелен, мушкарци знају зашто, тужни. Један стално пљуцка предасе, онај са дрвеном ногом из рата у Хрватској, сједи на кладићу а ту испружену дрвењачу резигнирано туче штапом. Брко се одмакао да прдне па чека да се врати у друштво, и он покисао, чапрдан, вјечни сјебант, понавља: Јебеш га, ако је Павлица тако реко, готово је.

„Ко вам је тај?“
„Не знаш ко је Павлица? Публициста и музичар! Рекао да Србија није мајка босанским Србима. Оће да рекне да је Босна наша мајка. Јебо такву мајку коју мореш јебат!“

Pijanac  ispred prodavnice

Сарајски комплексаши, оптерећеници сваким, и најмањим трагом љубави која долази из гнијезда њиховог омиљеног бившег агресора, и србијански интелектусралци окупљени око малих „али битних“, вели Паклица, трапова, Пичаника и е–Говнина, годинама генеришу тај чудни патолошки љубавни двоугао.

Они урбани ливадићи у бгд поцркаше залажући се за заједништво, суживот, сусекс, сујеб, али само у Брдусији коју зову Босном. Нејасно је зашто се не залажу за суживот на Косову, ММЈ. А они чаршијанери у Сарају, убише се тражећи и најмањи траг своје потврде и омиљености код агресорских пробисвета, ђилкоша и трлабабаланџија, скраћено дркаџија.

Стоти пут закључујем како је симптоматична та бољка, српска и србијанска. Та онанистичка, вјештачка, некрофилска, љубав према Босни као појавни облик опозиционарства целој Србији и њеном четништву, геноцидиштву и фашизиштву. При чему за све то треба наћи, измислити и проскрибовати и актере. Па је, тако, Ћосић, универзални дежурни фашист за сваку будалу. Па и за Паклицу. Публицист и музичар. Онанист и гузичар. Дајте му, у Авазу, стубац двапут дневно, ЈВО. Паклица важно изјављује као је Службени гласник издао Босански рат па је, дакле, званична, државна, Србија стала из Ћосића и његовог фашизма.

rajko-vasic

А онда изводи салто генијале. Никада Срби из Србије нису ишли у Босну, него су они из Босне ишли у Србију. Србија, јелте, онда, није матица. Чекај, ваљда агресори долазе оданле, није могуће да агресори иду одавле.

Нејасно је како таквог патолошког синдрома слуђене сљубљености са Босном нема у Хрватској. Која је, ономад, не тако давно, била учворена са Босном СУ16. Све у шеснест. Биће да тамо нема тако јевтиних будала и гузичара као у мондијалистичкој Србији усраних провинцијалних гаћа.

Извор: Блог Рајка Васића

Жао ми је што сам наљутио Рајка, али разумем га. Мој текст о Босни, колико год од срца, је прилично дилетантски што се тиче познавања историје. За коју годину, када се будем боље упознао са историјом Босне, покушаћу да исправим неке грешке.

П.С. Него Рајко јебо Аваз, они ништа не нуде. Ај ти среди мени бар у Гласу Српске колумну.

Advertisements

Ostavi komentar

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s