Сад си долијао Томићу!

istraga

Ово ми се данас десило. Седнем да ручам са дететом, кад неко куца на врата. За ручак пржени кромпирићи, моји омиљени, не устаје ми се, ал јебига.

Отварам врата, два полицајца. „Изволите господо, како вам могу помоћи?“ Увек се обрадујем кад их видим.

„Да ли у овој згради живи неки Зоран Томић?“
„Стварно не знам.“
„А како се ти зовеш?“
„Дамјан.“
„Јел имаш неки документ?“
„Имам све документе.“

Дајем им стару личну карту, тотално распалу, а и слика је од пре сто година.

„Јел можемо да уђемо да поразговарамо?“
„Што да не, изволите.“

Само не знам где да их уведем. Моја жена у соби доји бебу, а за столом у трпезарији за столом постављен ручак, старија ћерка једе.

Старији полицајац приђе мојој ћерки и упита је како се зове.
„Искра.“
„А како ти се зове мама?“
„Ивана.“

Онда приђе мени, унесе ми се у лице и рече:
„Е сад си долијао Томићу!“
„Заиста немам појма о чему је реч…“
„Сад ћеш ти лепо са нама у станицу, па ћеш све да признаш.“
„Чекајте другови, ево имам и пасош, возачку, индекс, бусплус, здравствену књижицу, новинарску легитимацију… свуда пише Дамјан Павлица.“
Тражим разна документа по кући тотално збуњен, али контам ваљда ћемо се разјаснити.

Узимају документа гледају, каже јесте ово твоја слика, али заменио си слику, ниси ти Дамјан Павлица. Запели да ме приведу као неког Томића па то ти је.

resetke

Долази Леонора са бебом, узнемирили су и њу и дете, пита о чему се ради. Покушава и она да им објасни да је она моја жена, да живимо у овом стану, да се ја зовем баш онако како ми пише у личној карти.

Пандур ни да чује, каже полази или ћу да те приведем силом.
Мени већ прекипело.
„Станите бре људи. Не идем ја нигде. Прекинули сте ме у ручку. Пустио сам вас у свој стан. Показао вам сва документа. И ви мене убеђујете да сам ја неки Томић. И још да ме хапсите без налога.“
Пандури гледају намрштени.
„Па јел имате бар његову слику, јел личи тај осумњичени на мене?“
Немају слику.
„Па на основу чега ме онда сумњичите?“
Старији пандур се мисли, па проговара:
„Добили смо потерницу за извесним Зораном Томићем из Прокупља, имамо дојаву да се налази у овој згради, има ћерку Искру чија се мајка Ивана.“
Јебем ти сунце! Ћерка ми се зове Искра. Њена мајка, моја бишва жена, се зове Ивана. Једино што нисам Томић. Бар мислим да нисам. Можда су сва ова документа лажна, можда ја стварно нисам Павлица.

Пандур ми каже:
„Ја знам да си ти тај. Превише се ствари поклапа да би то било случајно.“
Зове станицу, диктира неке бројеве, описује ме како изгледам. Чека даља упутства. Тражи да му пошаљу слику из станице преко вибера 🙂

Све ово већ потрајало, кромпирићи се одавно охладили. Ја им кажем:
„Људи, прекинули сте ме у ручку. Док ви чекате ту слику, да ја завршим свој оброк.“
Контам, може ово и да потраје, где гладан да идем.

Седим за сто, једем, беба плаче, жена објашњава, полицајци стали са обе стране стола, да им не побегнем.

Чекају они. Чекам ја. Сви чекамо.

Пита ме пандур: „Јел могу мало кикирикија?“
„Узми слободно.“

Мезетим ја тако, они ме испитују.
„Па чији је ово стан?“
„Мој.“
„Ко овде живи?“
„Ја.“
„Откад си овде?“
„Откад се изградила града. Ево питајте комшије слободно.“

Из централе им јављају да осумњичени има тетоважу на десном лакту. Заврћем десни рукав, нема тетоваже. Каже покажи леви. Заврћем, нема ни на левом.

Постају мало блажи. Старији полицајац је и даље убеђен, а млађи каже да верује 50-50 да сам ја Томић. Кажем им људи, биће вам глупо кад се све заврши, стварно нисам тај за кога ме држите.

Леонора им показује моју књигу, има слика на задњој страни, пише Дамјан Павлица. Гледају, опипавају, одмахују главом. Чекају даља упутства. Испоставило се да та Томићева ћерка Искра има 2 године, а моја ће 5 за који месец. Више ни они нису тотално убеђени, али не одустају. А Томићева слика из станице никако не стиже.

„Ајмо онда до станице, ал да ме вратите ако нисам Томић.“

Свима је лакнуло. Изводе ме из граде, по један са сваке стране. Наравно, испред зграде комшије. Уводе ме у пандруски ауто.

policija

Питам овог старијег што је убеђен јел сме у 10 еура да се клади да нисам Томић. Не сме. Млађи понавља 50%-50%.

Стижемо у стакленац на Видиковцу. Остављају ме под стражом. Пита ме неки у интервентој униформи:
„Јеси ти то лице које су довели?“
„Ја сам тај кога су довели, али не знам дал сам тај кога тражите.“
Већ сам и ја посумњао у свој идентитет.

Старији пандур одлази код шефа. Чујем делиће разговора:
„…па и не личи баш…. морамо још да проверимо…. тражите слику Дамјана Павлице из Љермонтове….. али шефе има ћерку која се зове Искра, и бивша жена Ивана….. иди извини се човеку…“

Излази пандур покуњен, и њему глупо, али фала богу, решисмо. Да сам остао дуже у станици, признао бих да сам Томић.

Ти који ово читаш, веровано верујеш да ниси Зоран Томић. Али кад ти дођу на врата и убеде те, другачије је.

Изгледа да Кафка ипак ништа није лагао.

Advertisements

20 mišljenja na „Сад си долијао Томићу!

  1. Super si se podneo u datoj situaciji. Da su kod mene došli, leteli bi napolje isto tolikom silom kolikom bi me priveli.
    Ali više mi se sviđa tvoj način. Sada ima mesta i za tužbu za maltretiranje. Samo da parnice ne traju kod nas po 10 godina.

  2. Lepo su pitali jel mozemo da
    udjemo….u Srbiji je narod toliko preplasen tih OBRAZOVANIH cuvara reda da im ne pada na pamet da kazu „NE ,NE MOZETE DA UDJETE“..super si ih iskulirao ali zao me krompirica…pozzz

  3. Ma pusti bre ti Tomica, nije ti covek nista kriv da ga povlacis po novinama, jos moze da te tuzi za klevetu… nego bre sta ti mislis o ovoj situaciji u Ukrajini? Ja tvrdim da su nacisti zaseli u Kijevu.. a ti?

    1. Nego da se nadovezem sam na sebe, ono bez smisla sa spomenutim , a verovatno virtulelnim g. Tomicem , uradi bre jedan clanak kao pravi anarhista, ili ono za sta se izdajes – socijlana slika i neprilika … cega vec… Talentovan si ti decko, paaa… cekamo 🙂

      1. размишљао сам да ли да чувам приватност г. Томића, али све више сам убеђен да је дотични измишљен…. иначе управо пискарам о класној борби у Душановом царству 😀

  4. Der Process..Kapiras sto mi je omiljena knjiga od 10-e godine, koliko god zvucalo bolesno… 🙂

  5. Savet – za sledeći put nauči gramatiku jezika na kojem pišeš! Upitne rečce „Je l“ i „Da l“ se pišu odvojeno! Srećno

Ostavi komentar

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s