Istorijska pozadina četničkih pesama

Piše: Damjan Pavlica

Slobodno mogu reći za moju generaciju, koja je odrastala 1990-ih, da smo odrasli na četničkim pesmama. One su više od bilo čega uticale na formiranje naših istorijskih predstava. Neke od pesama imaju nesumnjivu umetničku vrednost. Sa ove distance pokušaću da otkrijem istorijsku pozadinu iza njih.

Morem plovi jedna mala barka

Morem plovi, jedna mala barka,
a u barci kralja Petra majka.

Morem plovi, ne boji se mina,
pošla majka da potraži sina.

Pošla majka, sina da potraži,
pa se javi đeneralu Draži.

Čiča Dražo, gde je moje dete?
čuvaju ga srpske bajonete.

Ova pesma peva o majci kralja Petra koja morem plovi tražeći od čiča Draže svoje dete, na šta joj pesnik odgovara da ne brine, „čuvaju ga srpske bajonete“.

Svako ko poznaje istoriju na nivou osnovne škole zna da njeno dete, mladi kralj Petar, nikada nije stupio nogom na tlo okupirane Jugoslavije, niti su ga ikad čuvale „srpske bajonete.“ Njega su čuvale isključivo „britanske bajonete“ jer je tokom čitavog oslobodilačkog rata boravio u Londonu. Naravno, ni kraljica majka nikada nije plovila barkom po Jadranskom moru.

Ono što je bitno, u ovoj pesmi se postavlja jedno od najčešćih pitanja drugog svetskog rata u Jugoslaviji: Čiča Dražo gde je moje dete?. Naime, ministar Mihailović je imao ovlašćenje mobiliše srpske mladiće i odvodi ih da se bore na strani okupatora.

Veštim obrtom, pesnik uspešno prevodi jednu stvarnu ratnu brigu mnogih srpskih majki u potpunu fikciju.

Nad Kraljevom živa vatra seva

Buda
Mladi kapetan Jovan Deroko, vođa četničkog napada na Čačak.

Nad Kraljevom živa vatra seva,
da vidimo kog četnika nema.

Nema Sime, nema ni Deroka,
to su Draži dva najbolja momka.

Našeg Simu ubili su Nemci,
presekli ga mitraljeski meci.

A Deroka mladog kapetana,
mučki ubi četa partizana.

Tad u jutro, oko sedam sati,
našeg Sime zakukala mati.

Tako Simo, tako mili sine,
tako Srbin za slobodu gine!

Ovo mi je bila (i ostala) jedna od najpotresnijih četničkih pesama. Pesma govori o opsadi Kraljeva u jesen 1941. kada su četnici učestvovali u ustanku protiv Nemaca. Nažalost, ubrzo je došlo do četničko-partizanskog sukoba, o čemu govori sledeći stih:

„A Deroka, mladog kapetana, mučki ubi četa partizana“ (u nekim verzijama „banda“).

Ovaj stih govori o četničkom napadu na partizane u oslobođenom Čačku novembra 1941. godine, kada je poginuo kapetan Jovan Deroko. Bitno je napomenuti da su pre toga čačanski četnici nekoliko puta odbili naređenje pukovnika Mihailovića da u sred borbe protiv Nemaca napadnu braću u oslobođenom gradu. Konačno, na čačanske partizane je poslat mladi kapetan Deroko, načelnik Štaba četničkih snaga na kraljevačkom frontu. Evo Mihailovićevog naređenja od 5. novembra:

Nastanite što pre da ovladate Čačkom i kapetanu Deroku prenesite potrebno za ovo. Kapetan Derok treba sa 2/3 svoga ljudstva sa topovima, bornim kolima skinutim sa položaja kod Kraljeva da odmah ovlada Čačkom. […] Vrlo hitno.

Za razliku od prethodnika, mladi kapetan Deroko je izvršio ovo bratoubilačko naređenje, i u napadu izgubio život. Da tragedija bude veća, neposrednu pozadinu ovog napada osvetljava nemački dokument od 30. oktobra 1941. godine:

Četnički odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika Dragoljuba Mihailovića stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sa nemačkim Wehrmachtom.

P.s. Još uvek ostaje nepoznato ko je Sima, stvarni junak pesme.

Sedi četnik na kamenu

Sedi četnik na kamenu
drži pušku o ramenu.
A u ruci pismo čita
njega stara majka pita.

Oj sinovi mili tići
kada će te domu stići?
Čeka naja, svadbu sprema
a vas deco domu nema.

Drhti ruka majci piše,
moga brata nema više.
Moga baću, lepog Jovu,
raniše ga u mom rovu.

Da ti pravo kažem mama
umro mi je na rukama.
I ja možda neću doći,
čekam borbu u ponoći.

Pozdravi mi dragu moju
i Milevu Jovanovu.
Osta prazno srce tvoje,
tako Srbin brani svoje.

Lično sam prisustvovao kada se jedan momak gotovo rasplakao pevajući ovu pesmu. Pesma ima izrazito jak emotivni naboj, i njena je emocija verovatno istinita. Iako je emocija pesme realna, zanimljivo da je „pismo“ ovog mladića mobilisanog u četnike ne govori kako je njegov brat poginuo, pa čak ni protiv koga se borio.

Naravno, u ratnim pismima vojnik se nije mogao žaliti na svoju vojsku i komandu, jer su pisma sa fronta uvek strogo nadgledana i cenzurisana. Međutim, upadljivo je da u pismu nema borbenosti ni ponosa. U njegovim rečima osećamo samo tugu i nemoć zbog tragične situacije u kojoj se našao.

Ostaje nejasno da li je pesma nastala 1941. kada su se četnici borili protiv okupatora, ili kasnijih godina kada su se borili protiv svojih sunarodnika na njihovoj strani.

Istruli mi dunja u fioci

Istrula mi dunja u fijoci,
moj je dragi u Dražinoj vojsci.

Čika Dražo mole te devojke,
da nam pustiš na odsustvo momke.

Da ih pustiš bar nekol`ko sati,
pa ih opet u planine vrati.

Mile seje, sad odsustva nema,
sva se vojska na Hitlera sprema.

Ovo je veoma zabavna, „ženska“ četnička pesma. Govori o devojkama i ženama boraca koje je po Srbiji mobilisao Draža Mihailović. One ga mole da im pusti momke na odsustvo barem „na nekol’ko sati“, jer su „zagorele“ (to znači naziv pesme). Međutim, Mihailović demagoški odgovara da ne može, jer se njegova vojska „na Hitlera sprema“.

Ovo je bila mantra koju je ministar Mihailović ponavljao od prve do poslednje godine rata. Borba protiv Nemaca samo što nije počela, ali prvo da uništimo „unutrašnje neprijatelje“ uz njihovu pomoć.

Evo jedne Mihailovićeve depeše iz februara 1945. koja dobro oslikava kako se spremao na Hitlera:

Poručite sledeće Nemcima: Sva obećanja do sada nisu izvršena, u pogledu municije. Zbog toga, Srbijanske snage ne mogu učestvovati u akciji prema Tuzli, niti uopšte mogu učestvovati u akcijama…

Đurišiću mlad majore

Đurišiću mlad majore
komandante Crne Gore.

Crne Gore i Sandžaka
đe propade petokraka.

Ovo je klasična bojna koračnica, čija se propaganda sastoji u prećutkivanju. Iz pesme možemo saznati samo da je zahvaljujući njemu u Crnoj Gori „propala petokraka“ i da je bio komandant Crne Gore i Sandžaka.

Istorijski period na koji se odnosi ova pesma može biti propast partizanskog ustanka u Crnoj Gori 1941-1942. godine, kada se mladi kapetan Pavle Đurišić okupacionim vlastima fašističke Italije stavio na raspolaganje za borbu protiv ustanika. U svetlu četničkih dokumenata:

„Kapetan Pavle Đurišić raspolaže sad sa 2000 stalnih četnika i dva puta toliko rezervnih trupa. Njegovi stalni četnici dobro su naoružani i dobro snabdeveni. Pored velikog broja automatskog oružja imaju veći broj bacača i četiri brdska topa. Naoružanje je Đurišić dobio od italijanskih vojnih vlasti. Pored naoružanja njegovi stalni četnički odredi dobijaju od talijanskih vlasti hranu u naturi i stalnu novčanu nagradu.“

djurisic

Opevani junak Pavle Đurišić drži udvorički govor u čast okupacionog italijanskog guvernera Crne Gore.

Aoj goro, goro svakojaka.

Ravna Gora puna mitraljeza,
dobio ih Draža od Engleza.
Ravna Gora puna pikavaca,
zarobio ih Draža od Nemaca.

Ravna Gora i po njoj je cveće,
tu se Draža s’ četnicima kreće.

Čuveni šmajserov automat nazivan je pikavac. Ostavljam mogućnost da su četnici prvih par meseci ustanka u Srbiji zaista zaplenili određenu količinu naoružanja od Nemaca. Međutim, ukoliko je Ravna gora bila puna automata iste serije, mnogo je verovatniji scenario da je pesma nastala u kasnijim danima rata, kada su Nemci dovozili četnicima naoružanje u dogovoreno selo i ostavljali da ga oni kao zaplene.

Evo šta kažu Amerikanci, pristalice Draže, o njegovom „zarobljavanju“ oružja od Nemaca:

Seljaci su mi govorili da su Nemci ostavljali kamione pune municije pored puta. Nemci bi potom otišli, a četnici bi se pojavili i odneli municiju. Nije verovatno da bi Nemci postupali na ovaj način ukoliko bi municija koju ostavljaju bila upotrebljena protiv njih.

Spremte se spremte četnici

Srpska mi truba zatrubi
iz toga sela Drenova.

Sprem’te se sprem’te četnici,
silna će borba da bude.

Zagrmi Draža vojvoda,
bacajte bombe četnici.

Iz ove naše pobede,
zasjaće sunce slobode.

Jedna od najborbenijih ratnih pesama i najmoćnijih melodija.

Naravno, borbenost ove pesme nema nikakve veže sa Dražom. Nastala je u četničkim borbama početkom 20. veka u Makedoniji (tada Otomansko carstvo) u slavu vojvode Jovana Babunskog. Dražini četnici su samo malo promenili tekst, odnosno ime glavnog junaka. Radnja se i dalje odvija u selu Drenovu u Makedoniji.

Na planini, na Jelici

Na planini, na Jelici,
Sastali se svi četnici.
Sastali se, pa govore,
Petokraku da obore.

Petokraku, jer ne valja,
Ona neće Petra kralja.
Ona ne da srpskom rodu
Ljudska prava i slobodu.

Ovo je verovatno prva srpska pesma koja pominje „ljudska prava i slobodu“. Pesma govori o obaranju petokrake i „komunističkog jarma“, po čemu možemo zaključiti da je posleratna. Verovatno je nastala u emigraciji u Americi.

Ovo implicira da je okupljanje četnika na planini Jelici fiktivno, odnosno da pesma ne govori o konkretnom istorijskom događaju. Jelica kraj Čačka je verovatno izabrana kao toponim jer se tamo nalazio logor četničkih jedinica tokom ustanka 1941. Ipak, može biti da pesma govori o novembru 1941. kada su se četnici spremali da napadnu partizane u Čačku, ali je napisana posleratnom terminologijom.

Na Avali pokraj Beograda

Na Avali pokraj Beograda
okuplja se Kralja Petra Garda.
sve delije, sa svih srpskih strana,
željni pravde i željni megdana.

Buda
Nikola Kalabić, zapovednik Gorske kraljeve garde, sa svojim četnicima ispred kafane.

Ova pesma nam ne govori previše, osim da se na Avali nalazila Garda kralja Petra, odnosno „Gorska kraljeva garda“ čiji je komandant bio zloglasni Nikola Kalabić. Ono što nemački dokumenti otkrivaju o ovoj formaciji je sledeće:

27. novembra 1943. godine Kalabić je potpisao pakt sa Vermahtom o „zajedničkoj borbi protiv komunista“, čime je dobio područje južno od Beograda da ubija partizane i njihove porodice. Ugovoreno je „liferovanje nemačke municije za izvođenje zajedničkih borbenih zadataka prema vojničkim potrebama.“ Nakon dogovorene saradnje sa Nemcima, četnici su decembra 1943. započeli akciju „čišćenja komunista“ južno od Beograda, tokom koje su počinjeni svirepi zločini, među kojima pokolj u Vraniću i pokolj u Boleču krajem decembra 1943. godine.

Sve ove pesme su dobar primer kako propagandna „narodna poezija“ može iskriviti istorijsko sećanje.

Advertisements

2 mišljenja na „Istorijska pozadina četničkih pesama

  1. Brate ovo ti je ne tacno za Cica Drazu. Prvo on nije bio ministar nego pukovnik Kraljeve garde, drugo Kralj Petar je imao 14 godina na pocetku rata i on je zemlju napustio 1941 sto znaci da je bio u svojoj zemlji. I kao trece Cica Draza je vodio organizovani otpor prije komunista i iz svih knjiga novonastale istorije mozes vidjeti da je on bio prvi gerilac u Evropi. To sto su tvoji i moji roditelji pogresno uceni i sto su ih komunisti 40 godina drzali u mrako da ne saznaju istoriju o Kraljevoj gardi kojom je komandovao Pukovnik Dragoljub Draza Mihailovic. Ali sta reci ipak pobjednici pisu istoriju a ovaj ministar koga si spomenuo je ministar Milan Nedic za kojeg ne mogu sa sigurnoscu reci da nije saradjivao sa okupatorom, a mozes i vidjeti da je Tito 1917. godine bio na strani austorougarske vojske i da je u jednom srskom selu klao djecu!

Ostavi komentar

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s