Dimitrije Tucović: Republika u Portugalu

revolucija_u_porgutalu

Kruna je zločin.“ V. Igo

Ova izreka slavnoga francuskoga pisca mogla je važiti za monarhiju Portugaliju mnogo više negoli ma za koju monarhiju u Evropi, izuzimajući krvavi režim carske autokratije u Rusiji. Monarhijama se počinju ljuljati noge. One sve više postaju nelogične, istorijski neopravdane, izlišne. Ako je monarhija nekada mogla imati svoj razlog da postoji — ako je ona ranije istorijski bila opravdana — ona je danas postala nepotreban balast na plećima širokih masa naroda koji pate. Istina, i danas postoji interes za njom ali samo kod jednog dela buržoazije i parazita koji čine pratnju i društvo krunisanim glavama. Danas se za svaku monarhiju može reći da je zločin, da je najveća smetnja svestranom narodnom razvijanju. Interes dinastije nije i ne može biti interes naroda.

Portugalija je danas republika. Kralj Manuel je sada van „svoje“ zemlje; on negde u mirnom skloništu razmišlja o sudbini svojoj i svoje dinastije, o skorašnjim prijatnim i srećnim časovima, provedenim u društvu jedne subrete, koja je a la Pompadura bila „nekrunisana“ kraljica, možda ne zemlje, ali izvesno ovog mladoga kralja, u čijim žilama vri raspikućska, pokvarena krv Braganaca. Ha ruševinama monarhije diže se republika. I baš u trenutku kad je kralj gostio svoga dragoga gosta, predsednika brazilijanske republike, osu se kiša tanadi s oklopnjača portugalske morske flote na „kuću krvoloka“. Na tvrđavama se zalepršaše republikanske zastave, a poslednji izdanak dinastije Braganaca u najvećoj tišini napusti Portugaliju i svoj dvor. Video je da od svega još treba bar spasti život. Ako je ikada interes monarha mogao odgovarati željama i interesima naroda, to je bilo tada. Kraljevi, spasavajući svoj život u momentima kada im preti opasnost, mogu da spasu u isto vreme i narod oslobađajući ga sebe.

barikade-u-portugalu-1910

Portugalska monarhija morala je svršiti onako kako je zaslužila. Njena politika dovela je Portugaliju do ivice propasti. Ona je se starala da i dalje očuva sjaj i slavu svoju iz veličine prošlosti Portugalije. Ona je zemlju načinila satrapom Engleske. Ona je, kad god je to njen interes zahtevao, paktirala sa svima, bilo spoljnim bilo unutrašnjim neprijateljima svoga naroda. Danas je Portugalija gotovo najzaostalija zemlja u Evropi. Privredni razvitak je vrlo spor, može se reći ukočen. Prosveta nikakva. Ogromna zemaljska blaga stoje neiskorišćena. Velike prostorije zemljišta su puste. Beda masa neopisana: svet se u masama raseljava. Iako je dinastija sa svojim stubovima prezadužila ovu zemlju, ona je ipak cedila po 27 miliona godišnje iz narodne srži. U zemlji, kojom neograničeno gospodari dvor i crkva, nema napretka, nema života. Dva najveća saveznika u borbi protiv narodnih sloboda jesu crkva u dinastija. Klerikalizam je u Portugaliji neobično snažan politički faktor. Crkva ima veliku ekonomsku i političku moć. I posle ovih pokušaja sa Frankovom diktaturom, koja je izazvala ubistvo kralja Karola i njegovog starijeg sina, posle pokušaja sa „koncentracionim ministarstvom“, sastavljenim iz raznih monarhističkih partija i najzad posle pokušaja sa konzervativnim „neutralnim“ ministarstvom došla je neizbežnost, katastrofa starog režima. Ideja republike odavno je našla skloništa u grudima svih naprednijih elemenata: ona je prodrla i u mase. Uspeh republikanske agitacije bio je silan. Korupcija, koju je dvor širio svojim razvratom i politikom podmićivanja, našla je svoj kraj u narodnoj pobuni, u revoluciji. Ako je sudbina naroda da plaćaju svojom krvlju poroke i nevaljalstva svojih kraljeva, isto tako je sudbina dinastija da iskupljuju svoje grehove propašću ili gubljenjem svih privilegija, svih prava. Osveta narodna ne dolazi odmah. Narodni sud je spor ali dostižan. Ali utoliko strašniji po one kojima sudi, utoliko sigurniji i konačniji za dalji razvitak naroda.

Portuguese Revolution sailors arrest royalistsDoba revolucija nije prošlo: ono tek nastaje. U utrobi kapitalističkog društva neprestano vri. More kapitalizma talasa se. Spremaju se velike bure. Približuju se revolucionarni dani. Nijedna epoha nije bila revolucionarnija nego što je doba kapitalizma. To je njegova karakterna crta, njegova istorijska uloga. On je iz osnova izmenio i neprestano menja odnos i uslove života. On je ne samo revolucionisao društvene odnose već počinje da revolucioniše i glave, umove ljudske. Za novim potrebama, novim odnosima javljaju se nove želje, nove ideje. I ako onoga, koji ne razume društveni život, društveni razvitak, njegove zakone i tendencije, može da iznenadi ili dovede u zabunu svaki narodni pokret ili revolucionarno dizanje masa, nama socijaldemokratima, socijalnoj demokratiji, koja crpe svoju snagu iz pokretnih snaga društvenoga razvitka i elemenata koji su za celokupni život najpotrebniji, oni su jasni i razumljivi. Ne treba gubiti iz vida da je socijalizam najbolji kompas u borbi radničke klase u razumevanju svih društvenih pojava. Mi nismo fanatični obožavaoci republike, zato što ona ne znači uvek i demokratiju, kakvu mi hoćemo, ali smo za republiku zaho što smo za demokratiju, zato što je republika forma državne organizacije u kojoj se najpunije mogu razviti klasne suprotnosti. Nas ponajmanje može oduševiti buržoaska republika, kao što je, recimo, francuska republika. Više od republike mi cenimo revolucionarni otpor narodnih masa, njihovu revolucionarnu energiju i osećanje. Sve ono što znači jedan korak napred u revolucionarnom sazrevanju masa mi toplo pozdravljamo i svima silama pomažemo. Iako nova republika u Portugaliji neće zadovoljiti interese i potrebe celoga radnog naroda, — to pokazuje, uostalom, i proklamacija republikanske vlade narodu — samo zato što je ona srušila najveći stub reakcije u Portugaliji, monarhiju, što ona znači jači polet privrednog i političkog života, što će ona stvoriti povoljnije uslove za klasnu borbu proletarijata, dati više mogućnosti da se razvije ona revolucionarna klasa, proletarijat, koja će svojom pobedom doneti konačno oslobođenje čovečanstva — zato ćemo i mi ovom prilikom radosno uzviknuti: „Živela republika!“

„Radničke novine“, br. 116,
28. septembar 1910.

Advertisements

Ostavi komentar

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s