Kako sam za par godina učetvorostručio platu i dao otkaz

damjan pavlica

Počelo je tako što sam završio neki levi fakultet, i godinama bio bez posla. Hteo sam da radim nešto u struci, ali posao nikako nije dolazio. Morao sam da spustim kriterije.

Zaposlio sam se u lokalnoj fabrici kao fizički radnik, radio redovno subotom, a često i nedeljom, za platu duplo manju od prosečne. Nakon pola godine mi se ukazala prilika za posao u struci, u redakciji nekih novina. Plata je bila slična, ostao sam neprijavljen, ali je posao bio neuporedivo bolji, barem za mene. Pisao sam tekstove i kolumne, pijuckao kafu na poslu, osećao se kao gospodin čovek 🙂

Međutim sve to nije bilo dovoljno za izdržavanje porodice. Morao sam da povećam primanja. Imao sam mogućnost da povećavam pomalo, i da me eventualno prijave, ali hteo sam radikalno da promenim pristup. Pogledao sam koja su najtraženija zanimanja, i programeri su bili pri vrhu. Rešio sam da postanem programer.

Paralelno sam išao na posao, učio programiranje, i imao malo dete kući. Pošto sam već bio relativno mator, morao sam da vežbam svaki tren slobodnog vremena, što je ponekad izlazilo i do 15-16 sati dnevno. Doživeo sam to kao vojnu obuku, nije bilo nikakve zajebancije.

Posle godinu dana sam već radio freelance projekte, i imao bolju kintu nego u novinama. Nakon dve godine sam ušao u prvu IT firmu, i već imao platu daleko iznad prosečne. Kada sam prešao u sledeću firmu, odavno nisam bio junior, imao sam platu bar četvorostruko veću nego na početku ove priče. Osećao sam se da zarađujem kao narodni poslanik! Verovali ili ne, taj mesec sam prvi put bankrotirao, u smislu da su mi rashodi premašili prihode.

Nakon par godina napornog rada u IT sektoru (neretko je izlazilo i na 10-11 sati dnevno), tokom kojih gotovo nisam viđao prijatelje, rešio sam da malo spustim loptu. Od ušteđevine, koju sam odvajao izbegavajući skupe ručkove sa kolegama, zakupio sam lokal i pokrenuo svoju školu programiranja. Odlučio sam da radim blizu kuće, za prosečnu srpsku platu. Da se vraćam kući za dana, da viđam svoju porodicu i svoje prijatelje. Da radim nešto što mi deluje smisleno i korisno. Da mi klijenti i menadžeri više ne vise za vratom.

Okrenut sam prvenstveno nezaposlenim stanovnicima Rakovice, moje rodne opštine, koji su rešili da pođu putem koji sam ja već prošao. Držim cenu obuke daleko ispod prosečne, a posvećen sam svome poslu prilično ozbiljno. Ljudi me često zovu u neverici, prosto im ne zvuči realno. A povremeno čujem da se neko sa mojih radionica zaposlio.

Škola koda,
Učimo narod programiranju!

Advertisements

4 mišljenja na „Kako sam za par godina učetvorostručio platu i dao otkaz

Ostavi komentar

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s