Gledao sam kako fašizam dolazi za migrantima

U jesen 2015. godine val izbeglica iz Sirije zapljusnuo je Evropu. Otprilike u to vreme, Rusija se uključila u rat u Siriji i verovatno je to imalo neke veze.

Tih dana, reke ljudi su preplavile Beograd, uglavnom hrleći dalje ka Evropi. U početku, ljudi su prirodno bili saosećajni, i mnogi su donosili odeću i hranu da pomognu. Nikome nije bilo svejedno gledajući porodice kako spavaju u blatu. Nevoljnika je zaista bilo previše, i kod stanovnika se polako javljao zamor empatije i priviknutost na tuđu nevolju.

Počele su se dešavati i loše stvari – povremena nasilja koja su naširoko odjeknula, i ubrzo postala glavna tema govora o izbeglicama. Usled višemesečnog života bez doma, neke osobe su bile prljave i smrdele su, što je postala stereotipna slika o njima.

Među ljudima su počele se širiti glasine o migrantima koji dolaze da otmu našu zemlju, koji siluju, maltretiraju, kradu i čine svakojako zlo domaćima koji ih prime u zemlju. Ljudi su uskoro počeli da osećaju strah od izbeglica, koji je u mnogim zemljama postao dominantno osećanje. Zajedno sa strahom došla je i velika mržnja, oko koje su se u mnogim zemljama formirali anti-izbeglički pokreti. Migrant ubrzo postade psovka.

U društvu je zavladala takva atmosfera da je bilo teško ostati čovek prema tim ljudima. Kada bi neko rekao da nevoljnicima treba pomoći, prijatelji bi mu odgovorili kako oni siluju devojke i kako će nas sve proterati ako ih pustimo. Nisam siguran koliko je bilo silovanja u mojoj zemlji (ako i jedno), ali svi su govorili o tome.

Migranti su smeštani u privremene logore u životinjskim uslovima, i nije čudo ako se neki od njih počeše zverski ponašati. Ali prave zveri su zapravo bile sa druge strane žice.

Na granicama Mađarske, Hrvatske, Slovenije i drugih zemalja počeše dizati bodljikave žice protiv ljudi koji beže od rata i gladi. Policija je počela neobazirati se na zakone i neljudski ih tući, a mnogi nasilnici su počeli organizovati patrole za lov na izbeglice.

“U prostoriji u koju su me smjestili već su bila četvorica ranije uhvaćenih Afganistanaca, s ranama na nogama. Nakon pola sata su me prvi put pretukli metalnim šipkama, a onda su mi četvorica u crnim uniformama prvo dali injekciju u koljeno, za koju sam mislio da je protiv bolova. Potom su mi užarenom metalnom šipkom spržili dio desne potkoljenice. Dok su mene mučili, drugi migrant je gledao. Drugi uvijek mora gledati.” (Ispovest o iživljavanju hrvatske policije)

Ubrzo, mučenja ljudi su postala svakodnevnica, za koju niko nije želeo da zna, kao u vreme koncentracionih logora. Kada poneka priča procuri u medije, mnogi odbijaju da veruju tvrdeći da je isfabrikovana.

Nekada sam naivno mislio da će dolazak fašizma biti očigledan i da će protiv njega biti moguće boriti se puškom. Sada vidim da strah i mržnja preplavljuju moje prijatelje i ne znam protiv koga boriti se.

azilanti

Ostavi komentar

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s