Rana istorija KPJ

Piše: Damjan Pavlica

Komunistička partija Jugoslavije je od svog nastanka 1919. godine bila nosilac radikalnog otpora režimu klasne vladavine. Kao katalizator nezadovoljstva nižih slojeva, novoosnovana partija je ostvarila ogroman uspeh na prvim posleratnim izborima u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je zabranjena dekretom. U ranim godinama, njen je glavni protivnik bila beogradska vojno-monarhijska elita koja je uspostavila svoju hegemoniju nad novostečenim jugoslovenskim oblastima.

Nastavi sa čitanjem „Rana istorija KPJ“

Advertisements

Братство и јединство има алтернативу

Доста смо робовали насилној и лажној политици братства и јединства!

Политика братства и јединства има алтернативу!
Та алтернатива су разбијене ћириличне табле у Вуковару.

Nastavi sa čitanjem „Братство и јединство има алтернативу“

Милован Ђилас: Веруј и бићеш невин и непобедив

Тамница је што и пустиња, што и пештера — тамница је модерна замена за пустињу и пештера. Све религије су се зачеле и сазреле у пустињама — провериле се одолевајући пустињским, искушениковим и Сатаниним, кушањима. И као што је Сатана вребао спремно и присутно слабости и колебања пророка и Божјих посланика, тако у тамницама судије и управници мотре на борца нуткајући га благодетима стоструко већим од оних којих су га лишили — да би му одвојили живот од идеје, да би, подарујући му живот, ослабили, ако не и дотукли саму идеју. А живот је најопаснија, увек присутна и спремна замка. Живот је вредност која ничим не може бити ни замењена ни накнађена. Али је идеја значајнија, трајнија и непролазнија: идеја је живот у будућности, у вечности.

Nastavi sa čitanjem „Милован Ђилас: Веруј и бићеш невин и непобедив“

Милован Ђилас: О снази вере и победи мученика

Milovan_Đilas_Sremska_Mitrovica_1933

Трипут сам у животу био слободан — веома близу непостојећој, неостваривој апсолутној слободи: дваред у затвору, а једаред у рату. Може неко приметити: сваки пут у изузетним, мучним и опасним, смртно опасним, приликама. Али није баш тако. Него сам се апсолутној слободи најближе примакао у поменутим приликама баш због тога што сам у њима, у тим приликама, најдубље, најпостојаније веровао. Околности су бесумње допринеле да вера пређе границу живота и смрти — да се ја довинем слободе. Али то не би било могућно да вера већ није у мени постојала као потенцијално несломива — као јача од свих дивота живота. Они који нису имали такву веру падали су, и падају — спашавајући непоновљиви и предивни, голи живот — у ропску покорност. Јер до вере, до идеје — до вере-идеје, не долази се лако и преконоћ, макар се и неке њене компоненте наслеђивале. Вера-идеја се стиче кроз страшну борбу између дужности и љубави, између савести и насладе — она мора постати једина љубав и врхунска наслада да би постала и слобода.

Али нека нико не помисли да је у том мом осећању, у том мом сазнању слободе била пресудна чврстина, а не садржина веровања, односно сама идеја. Јер се чврсто не може веровати у коју било идеју, него само у ону која се у свести споји са судбином — с неизбежним, најживотнијим токовима живота.

Nastavi sa čitanjem „Милован Ђилас: О снази вере и победи мученика“